Građevinsko tržište ulazi u period reformi. Države članice EU su se složile da će se od 2020. na njihovoj teritoriji graditi samo objekti čija je potrošnja energije blizu nule. Ova odluka je pretočena u Direktivu Evropske Komisije 2010/31/EU.
Prema direktivi:
-    od 31.12.2020. svi novi objekti moraju imati blizu nula energije potrošnje i
-    od 31.12.2018. svi javni objekti moraju imati blizu nula energije potrošnje.
To praktično znači da svi novi objekti moraju biti građeni prema pasivnom standardu.

Dok Velika Britanija namerava da uvede ove propise od 2016, u Austriji se već danas gradi prema pasivnom standardu oko 20% svih izgrađenih objekata. U Srbiji je za sada broj pasivnih kuća na nivou statističke greške i predstavlja samo izolovane slučajeve pojedinaca.

Direktivu Evropske Komisije 2010/31/EU uvodi termin „objekat sa blizu nula energije potrošnje“ (Nearly zero- energy buildings). Ta nejasna definicija ostavlja dosta prostora da se prilagodi nacionalnom zakonodavstvu u skladu sa interesima i potrebama društva. Evropske države su u ovome prepoznale mogućnost stvaranje nove dodatne vrednosti, odnosno otvaranja novih radnih mesta u građevinskoj industriji.

Jedan od dobrih primera iz prakse predstavlja Češka republika, koja je pametno uložila u fond za podršku izgradnji prema standardima niskoenergetskih i pasivnih kuća. Sredstva iz ovog fonda su dobijali svi građani koji bi sa odgovarajućom dokumentacijom aplicirali za sredstva, a visina subvencije je do 25% od ukupne investicije u sam objekat. Ovaj sistem subvencija je pokrenuo domaću proizvodnju građevinskog materijala a takođe je angažovan i veliki broj malih i srednjih lokalnih preduzeća na izradi projektne dokumentacije i izgradnji objekata.
U Austriji i Nemačkoj firme koje se bave energetski efikasnom gradnjom nisu imale recesiju već naprotiv u proteklih par godina beleže rast.

U našoj državi situacija na polju energetski efikasne gradnje je potpuno neuređena. O tome svedoči i važeći  Zakon o planiranju i izgradnji u Srbiji iz 2009 godine koji  uvodi termine, energetske efikasnosti i energetska svojstva objekta, ali samo na taksativnom nivou. Čak ni danas, dve godine posle donošenja zakona nema bližih i preciznijih odredaba ovih termina.
Ukoliko naše društvo teži napretku zasnovanom pre svega na znanju i tehnologiju neophodno je pre svega definisati pravni okvir za razvoj energetske efikanosti.
Svest o energetski efikasnoj gradnji kod političke elite, još uvek ne zauzima odgovarajuće mesto tako da praktično nemamo funkcionalni sistem koji uređuje ovu oblast. Posledica ove situacije je produbljivanje tehnološkog jaza i dalje zaostajanje između Srbije i razvijenih zemalja.
Alarmantan je i stav stručne akademske  javnosti, koja ovu oblast tretira kao daleku budućnost a ne kao današnjicu.

Iz perspektive građanina koji planira za nekoliko godina gradnju svoje kuće ili investitora koji želi da gradi objekte za tržište pitanje, hoće li njegov objekat prema zakonu za grejanje morati da troši 20 ili samo 15 kWh/m2 godišnje je samo akademsko.
U trenutnoj situaciji u Srbiji gde objekti troše obično 200 do 300 kWh/m2 godišnje, u svakom slučaju ovo će biti vrlo dramatično smanjenje potrošnje.

Udruženje „Centar Pasivna Kuća“ svojim delovanjem promoviše energetski efikasnu gradnju u Srbiji. U tu svrhu smo u saradnji sa Passivhaus Institut-om iz Darmštata preveli i izdali „Program za projektovanje pasivnih kuća PHPP“ na srpskom jeziku. Ovaj softver se koristi kao alat za projektovanje pasivnih kuća a zasnovan je na naučnom i egzaktnom pristupu koji je potvrđen 20-godišnjim iskustvom.