Foto: Medija centar Beograd, www.mc.rs
U ponedeljak 17. januara 2011. godine u Medija centru u Beogradu organizovana je konferencija posvećena energetskoj efikasnosti (EE) u zgradarstvu. Konferenciju je organizovao Balkan magazin pod pokroviteljstvom ambasade kraljevine Norveške a prisutnim gostima i posetiocima su se obratili predstavnici vladinih institucija i udruženja. Koordinator okruglog stola je bila Jelica Putniković, urednica Balkan magazina.
Foto: Medija centar Beograd, www.mc.rs
U prvom delu okupljenima se obratio mr Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja koji je tematiku EE u zgradarstvu prikazao sa aspekta životne sredine i održive gradnje. Gospodin Cvetković je dao prikaz svih uopštenih i relevantnih faktora vezanih za raspoloživost energije i njenu distribuciju kao i direktnu posledicu aktuelizacije teme zbog klimatskih promena. Nakon toga se osvrnuo na okolnosti u Srbiji i strukturi Elektroprivrede (EPS) iznoseći podatke da se oko 40% utrošene električne energije uvozi, a da se od ukupne domaće proizvodnje čak 60% dobija iz uglja, što svakako predstavlja zabrinjavajuću ekonomsko-ekološku situaciju.
Aspekt održive gradnje je prikazan kroz tri dominantne stavke – ekološke građevinske materijale, energetsku efikasnost i racionalno upravljanje otpadom u procesu izgradnje i korišćenja otpada. U direktnoj vezi sa građevinskim objektima g. Cvetković je naveo sve principe koji karakterišu pasivnu gradnju a tiču se odnosa površine i zapremine građevinskog objekta, poboljšane termoizolacije, vazdušne zaptivenosti i slično (više o principima možete videti ovde). U završnom delu prezentacije konstatovano je da postoje brojni problemi koji usporavaju razvoj energetske efikasnosti u zgradarstvu među kojima su i slaba motivacija korisnika, ali je, nažalost, izostao konkretan akcioni plan ili predlog nadležnog ministarstva kako se taj problem može rešiti i u kom vremenskom okviru.
Foto: Medija centar Beograd, www.mc.rs
U drugom delu se okupljenima obratio mr Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost (SEEA) koji je predočio osnovne direktive EU vezane za tematiku okruglog stola. Zbog nedostataka uredba i pravilnika u okviru domaćeg zakonodavstva g. Kovačić je napomenuo da se Agencija služila norveškim modelom i standardima prilikom sprovođenja nekolicine projekata iz razloga što Norveška ne pripada EU te se tu mogla pronaći određena sličnost sa domaćim okolnostima. Osim toga, navedeno je da se metode proračunavanja energetskog bilansa objekata takođe mogu izrađivati prema modelu prof. dr Volfganga Fajsta (W.Feist) i Pasivhaus instituta iz Darmštada.
Tokom nastavka izlaganja razmatrana je problematika energetskih pasoša koji bi trebalo da predstavljaju tehnički dokument o energetskom bilansu građevinskog objekta, bez koga u budućnosti neće biti moguće, prema najavama zvaničnika i medija, graditi nove objekte. Prikazan je i uzorni primerak jednog energetskog pasoša koji nalikuje hrvatskom modelu i sadrži naslovnu stranicu gde je prikazan nivo efikasnosti od G do A stepena pri čemu bi A predstavljao najefikasniju građevinu. Gospodin Kovačić je takođe pomenuo PPP i ESCO modele koji bi trebalo značajno da pomognu da institucija energetskog pasoša zaživi u kratkom vremenskom roku i završio izlaganje napomenuvši da Agencija svesrdno pomaže i utiče na problematiku EE kao i da stimuliše mlade stručnjake iz Srbije čiji su projekti, kako je istakao, rame uz rame sa većinom projekata iz Evropske unije.
Foto: Medija centar Beograd, www.mc.rs
U trećem i završnom delu prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije (IKS), se osvrnuo na konkretne i tehničke probleme u procesu izrade i primene budućih pravilnika vezanih za EE u zgradarstvu. Profesor Šumarac je istakao značaj Komore kao tela sa značajnim brojem stručnih kadrova (oko 23.000 licenciranih inženjera) koje treba da donese pravilnike o stručnim ispitima i budućim licencama u vezi sa energetskom sertifikacijom objekata. U okviru Komore postoji komisija koja komunicira sa nadležnim ministarstvom i koja uskoro treba da dostavi pravilnike koji će biti u primeni nakon verifikacije ministra Olivera Dulića. Pravilnikom će biti definisani svi uslovi i njegov krajnji proizvod će biti upravo i Energetski pasoš koji će na slične načine tretirati buduće i postojeće građevinske objekte.
Profesor Šumarac je naveo nekolicinu tehničkih detalja u vezi sa tematikom, te je podsetio da su porezi za fotonaponske solarne panele oboreni kao i da je u pojedinim gradovima počela primena ugradnje kalorimetara na radijatorima kako bi potrošači grejanje plaćali shodno sopstvenom trošku umesto dosadašnjeg paušalnog sistema. Istaknuto je da je Komisija imala radni sastanak sa ambasadom Nemačke u cilju razmene informacija i budućeg stručnog usavršavanja neophodnog za dalji razvoj energetske efikasnosti u zgradarstvu.
Na pitanja koja konkretna metodologija ili softver će se primenjivati za buduće potrebe kao i konkretne informacije vezane za buduće propise prof. Šumarac je rekao da će biti izrađen adekvatan softver na bazi MS Excel-a putem koga će se vršiti proračun energetskog bilansa, zatim da bi objekti koji zadovoljavaju pasivni standard (potrošnja grejanja manja od 15kWh/m2 godišnje) bili kategorisani kao A+ objekti i da budući pravilnik pretpostavlja maksimalnu U vrednost spoljnih zidova između 0,35 i 0,30 W/m2K.
Više o nadležnim institucijama i merama koje se preduzimaju po pitanju EE u zgradarstvu možete pronaći na njihovim zvaničnim internet portalima.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
