Poznato je da su zgrade najveći pojedinačni potrošač energije u Evropi, sa oko 40% ukupne potrošnje, a godišnja stopa energetske obnove kreće se oko svega 1%. Revidirana direktiva (EU 2024/1275) treba da taj raskorak zatvori, sa ciljem fonda zgrada nulte emisije do 2050.
Zgrada nulte emisije - Novi standard za novogradnju
Centralna novina je pojam zgrade nulte emisije (ZEB), koji zamenjuje dosadašnji nZEB standard: zgrada veoma visokih energetskih svojstava, čija se minimalna preostala potreba za energijom pokriva iz obnovljivih izvora, bez emisija iz fosilnih goriva na licu mesta. Nove javne zgrade moraju biti nulte emisije od 2028, a sve nove zgrade od 2030. godine.
Pasivna kuća već danas ispunjava energetski deo ZEB jednačine - sa rezervom. Uz fotonaponsku instalaciju i toplotnu pumpu umesto fosilnog kotla, evropski standard iz 2030. dostižan je već sada.
Postojeće zgrade - Obnova kreće od najlošijih
Za nestambene zgrade uvode se minimalni standardi energetskih svojstava (MEPS): obnova 16% energetski najlošijih do 2030, odnosno 26% do 2033. Za stambeni fond nema pojedinačne obaveze, ali postoji nacionalna putanja - prosečna potrošnja primarne energije mora pasti za 16% do 2030. i 20 - 22% do 2035, pri čemu većina ušteda mora doći iz obnove najlošijih zgrada.
Uz to ide i izlazak iz fosilnih goriva: subvencije za samostalne fosilne kotlove ukinute su od 2025, a nacionalni planovi obnove moraju sadržati putanju njihovog potpunog napuštanja do 2040.
Nove zgrade moraju biti i „solar-ready", a obaveza ugradnje solarnih sistema uvodi se fazno, prvo za javne i nestambene objekte.
Ugljenik kroz ceo životni vek zgrade
Direktiva pomera fokus sa pitanja koliko zgrada troši na pitanje koliko zgrada ukupno košta klimu: uvodi obavezu izračunavanja potencijala globalnog zagrevanja (GWP) kroz ceo životni ciklus - za nove zgrade preko 1.000 m² od 2028, a za sve nove od 2030. Ugrađeni ugljenik u materijalima time prestaje da bude niša i postaje projektantski parametar. Tu su i harmonizovana skala energetskih razreda A - G, pasoši za obnovu i obavezna automatizacija za veće nestambene zgrade.
Kada sve to stiže do Srbije?
Srbija nije članica EU, ali je kao ugovorna strana Energetske zajednice preuzela obavezu postepenog usklađivanja sa energetskim pravom Unije. Postojeći okvir počiva na ranijoj verziji EPBD-a; preuzimanje rekasta iz 2024. tek predstoji, ali smer je nedvosmislen.
Prvi korak evropske logike kod nas je već napravljen: izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2023. energetski pasoš postaje obavezan za sve zgrade - javne do avgusta 2026, poslovne do 2028, stambene do 2033 - i po isteku roka postaje uslov za promet nepokretnosti. Sledeći koraci, poput domaće definicije zgrade nulte emisije i minimalnih standarda za najlošije zgrade, logičan su nastavak koji možemo očekivati u godinama pred nama. Više o tome, možete pročitati u ovom članku.
Zaključak
Rokovi transpozicije se probijaju, ali zahtevi se ne ublažavaju - Svaka verzija EPBD-a bila je strožija od prethodne, i rekast iz 2024. tu praksu samo potvrđuje.
Zgrada projektovana danas po minimalnim zahtevima biće energetski zastarela mnogo pre kraja svog veka - dok je zgrada projektovana po standardu pasivne kuće već usklađena sa horizontom 2030. i dalje.
U svetu u kome energetski razred postaje deo lične karte svake nekretnine, pasivna gradnja nije trošak unapred, nego osiguranje od regulative koja tek dolazi.
